SILVIJA SE PORAĐALA, A ON OTIŠAO U MANASTIR DA SE MOLI! Velika ispovest Saše o Silvijinoj borbi za potomstvo: Htela je da me pusti da odem, da ovo bude zadnje
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Saša Stamenković je otkrio da je Silvija Nedeljković posle 17 godina borbe za potomstvo rodila blizance i da je ona dobro, a deca su kod kuće u Beogradu.
- Govorio je o emotivnom trenutku kada je prvi put uzeo bebe u ruke, kao i o pritisku i osudama koje su trpeli tokom dugogodišnje borbe.
- Otkrio je i simboliku imena: sin je dobio ime Boško po dedi, a ćerka Staša da bi porodica ostala povezana sa slovom S.
Golman Saša Stamenković progovorio je ekskluzivno za Telegraf o najlepšim vestima u svom životu, nakon što je njegova supruga, pevačica Silvija Nedeljković, donela na svet blizance posle čak 17 godina iscrpljujuće borbe za potomstvo.
U emotivnoj ispovesti Saša je otvoreno govorio o prvim momentima sa bebama, teškim odlukama tokom procesa vantelesne oplodnje, ali i neizmernoj ljubavi i podršci koju gaji prema svojoj supruzi.
Stamenković je otkrio kako se osećaju novopečena majka i bebe, ali i zbog čega je morao ubrzo da ih napusti i vrati se obavezama.
- Hvala vam puno na čestitkama, Silvija je dobro i mislim da je to najbitnije, kad je mama dobro i deca će biti dobro. Trenutno su kod kuće u Beogradu, a ja sam zbog prirode svog posla morao da se vratim za Čačak. Sad je pauza, ali ja nisam imao prava, imao sam prava samo jedan dan da provedem s njima. Nisam imao prava da duže odsustvujem, morao sam da treniram s obzirom na to da imam godina koliko imam i ne smem sebi da dozvolim taj luksuz da propuštam treninge, jer želim još dugo da trajem.
Uzeo ih odmah u ruke
Otkrio je kakav je osećaj bio kada je prvi put uzeo blizance u ruke i kroz smeh priznao šta se tada dogodilo.
- Neverovatan osećaj, nikad se brže nisam "zaljubio". Ja sam zaljubljive prirode, ali se nikad brže nisam zaljubio u svom životu, nego kad sam prvi put ugledao njih. Inače se plašim da uzimam bebe u ruke, sa starijom decom svi u mom okruženju znaju da pravim haos. Mlađu decu izbegavam da uzimam u ruke, ali kad sam video svoju decu prvi put, uzeo sam ih odmah u ruke i prvo što sam uradio je to da sam ih presvukao. Na moju veliku sreću, doživeo sam to da su me deca upiškila, tako da sam im odmah imao tu sreću.
Progovorio je i o dugogodišnjoj borbi za potomstvo, otkrivši da su u jednom momentu pomišljali da odustanu, ali da mu je od svega uvek bio bitniji mir njegove supruge.
- Mi retko kad pričamo o ovim stvarima kod kuće, znam da je njena odluka bila da ovo bude poslednji put da probamo i toliko stvari ima i nelogičnosti, da sam joj rekao da ne mora ni taj poslednji put da ide, što se mene tiče, da ja nikada ne bih odustao od nas i da je nikad ne bih ostavio, da bi proveli ceo život zajedno. Meni je najbitniji mir u kući, a ne da li ću sutradan imati dece s njom, ona mi je nekako najbitnija. Tačnije, ja sam bio u Turskoj na pripremama, ona je otišla za Solun i tako se namestilo da me zove u tom trenutku s obzirom na to da su se dve jajne ćelije oplodile, da li da vrati jednu i da ima za još jedan pokušaj eventualno ako se predomisli, ja nisam mogao da se javim na telefon jer sam bio na treningu i odlučila je da vrati dve. Rekao sam malopre u neformalnom razgovoru da kući mi ne pričamo o tim stvarima, da ona ima svoj način molitve, ja imam svoj način. Nikad nismo pričali na tu temu, ona se molila da dobije blizance, ja sam se takođe molio i to se desilo - otkrio je Saša.
Molili se godimana za potomstvo
Stamenković se prisetio kako se godinama u manastirima molio za druge parove koji se bore za potomstvo, verujući da će Bog prepoznati njegovu dobru nameru.
- Gde god da sam bio, da li je to Prag, Beograd, u Leskovcu mislim da je prvi doktor Stojković doneo ili, kako se već kaže, iz Amerike tu veštačku oplodnju. Gde god sam bio molilo sam se za te ljude da oni dobiju decu, ako ćemo mi ili oni, da oni dobiju decu jer ja mogu da se nosim s tim, a nisam bio siguran da li i ti ljudi mogu da podnesu taj teret koji im je Bog dao, pošto svi znamo da živimo u vremenu kada je ta neka materijalna situacija mnogo bitna, a ja nisam znao da li oni dolaze poslednji put i da li imaju sredstava za to. Ja sam znao da mogu da podnesem i da nikad ne dobijem decu i često sam dolazi sa Silvijom u sukob, kao da mi nije dovoljno stalo za moje, nego da sam posvećen drugim ljudima, a ja sam u dubini svoje duše znao da Bog prepoznaje dobru nameru i da će biti zbog toga nagrađen jednog dana, što se sada i desilo.
Golman je potom istakao koliko je zahvalan svojoj supruzi, koja se radi porodice odrekla i karijere.
- Prezahvalan sam Silviji, to mi je uvek na prvom mestu. I u situaciji kada je otišla na porođaj, prvo da kažem - u jednu ruku sam srećan što se porodila, u drugu mi je žao, jer nisam video lepšu trudnicu od Silvije. Uživao sam tih 9 meseci da je gledam. Sa druge strane, drago mi je što su deca došla na svet. Mislim da mi je Bog dao više nego što sam zaslužio - da me nagradi sa dvoje divne dece, dva anđela, ali najveći dar koji sam mogao da dobijem od Boga je upravo supruga Silvija. Najbitnije je sa kim imaš decu, a ne koliko.
- Imao sam tu sreću ili nesreću da brzo dođem do materijalnih stvari. I sama Biblija kaže na tu temu da je mudrost ovog svega ludost pred Bogom. Mene su roditelji i okolina učili da treba da igram fudbal, da dođem u situaciju da što pre rešim egzistenciju, međutim mene to ništa nije usrećilo. Silvija zna, kada sam bio u piku svoje forme i kad sam zarađivao velike količine novca, dolazio sam kući i ostavljao to, a nikad nisam prebrojao, jer sam video da me to nije usrećilo. Ovo što mi se trenutno dešava je sreća.
Pritisak okoline
Osvrnuo se i na pritisak okoline i pitanja o potomstvu koje su trpeli punih 17 godina.
- Trpeli smo pritiske i Silvija i ja. Kod kuće nas dvoje nismo pričali o tome, ali ja sam znao da je nikada ne bih ostavio i da mi nije rodila decu. U nekom intervjuu sam ja jedva zadržao suze jer smo isto pričali o nekim stvarima, a da nikad pre toga kod kuće u naša četiri zida nismo razgovarali o tome. Trpeli smo velike osude. Razumem sve te ljude, razumem i naš deo porodice, gde Silvija kaže da je razmišljala da me pusti da ja nastavim dalje, ali ja to sigurno ne bih nikada uradio. To bi za mene izgledalo kao da sam je stavio u tom nekom biloškom satu gde ona ima 42 godine, plus hormome koje poseduje, to bi izgledalo kao da sam je stavio na čamac i pustio je da samo plovi niz vodu.
Saša je otkrio ko im sve pomaže oko beba, ali i istakao koliko se divi sposobnosti svoje supruge.
- Svi su tu, od prijatelja, rodbine, njenih roditelja, mojih, ali je Silvija neko ko je presposoban i odbija svaku vrstu pomoći. Ona doji i jedno i drugo dete, priča sa mnom na video poziv i kuva ručak. Nikada nisam video takvu sposobnost kod jedne žene. Svi mi tražimo ženu kakva nam je majka, ujna, strina, tetka, ali je mene Bog darovao ženom koja je još bolja od toga.
Silvija u sali, on u manastiru
Kroz suze je ispričao i kako je izgledao sam dan porođaja i zbog čega je tog dana otišao u manastir Koporin.
- S obzirom da se porodila na carski rez, insistirala je, to mi je bilo fascinantno, imali smo dogovor koliko god da je... najbitnije je za ženu da ima nekog svog u okruženju. Ima jedan manastir u Srbiji koji mnogo volim, a tako se nekako namešta da su svi ženski manastiri moji omiljeni, i kada se ona porađala, ja sam otišao za Koporin da prisustvujem molitvama i da se molim taj dan za nju i za decu da joj bude što lakše jer znam da je ona insistirala da se porodi prirodno, a s obzirom da su blizanci i da je ona u tim godinama, ja sam znao da je to preteško i gotovo nemoguće - rekao je Saša kroz suze, pa ubrzo nastavio:
- Ostavio sam je u Frontu oko 12, otišao za Kuporinj kod Velike Plane, i ostao do 18h dok mi nije javila da ne postoji šansa da se porodi prirodno, te da ide na carski rez. Tada sam morao da se vratim za Beograd da joj budem bliže za ne daj Bože da bilo šta zatreba. Izvini što sam emotivan - rekao je, pa dodao:
- Iskreno, ne volim to kod sebe. Pre nekoliko dana su se deca rodila, ja svaki dan samo plačem. Kad bih jednu stvar mogao kod sebe da promenila, bila bi to.
Na samom kraju, ponosni otac je otkrio kako su se odlučili za imena blizanaca i kakvu simboliku ona nose za njihovu porodicu.
- Godine 1989. mi je preminula prabaka, 1999. pradeda, a baba mi je preminula 2009. godine. Jedini koga nisam imao prilike da upoznam je deda koji se zvao Boško i preminuo je 1979. godine, i svi smo živeli od njegove penzije jer je on radio u Austriji. Ja sam hteo da se odužim porodici i sebi donekle, zato što smo čitav život živeli od njegove penzije, pa da ostane nešto iza toga. Kad sam bio klinac, a i dan-danas kada odem kući, prva stvar koju uradim je da izađem na groblje i obiđem svoje pretke. Ima jedan tekst koji stoji na spomeniku: "Telo i slika ovde stoji da gledaju stalno moju". Kada sam prvi put postao svestan sebe, molio sam Boga da mi da muško dete i da mu dam ime Boško, po dedi - rekao nam je Saša kroz suze.
- Što se tiče ženskog deteta... Kad se tako šalim sa Silvijom ili sa drugarima, kažem da smo dobili 6 sinova - ćerka mi vredi kao 5 sinova i ovog jednog kog imamo. U mom sistemu vrednosti, žena je nešto najveće, i drago mi je što mi je Bog ispunio i tu želju. I Silvija i ja smo se molili za to, a da zapravo nikada nismo ni znali.
- Kad se radi o Staši, svi u mojoj porodici su na slovo S, otac mi je Slobodan, majka mi je Slađana, Silvija mi je supruga, i želeo sam da dete ima isto početno slovo S. Kad smo pričali na tu temu, rekli smo da bi bilo lepo, ako sam ja Stamenković Saša da ona bude Staša, da bude nekako prepoznatljiva, a i prilikom odrastanja, sutra kada bude Silviji potrebno - kada kaže Saša ili Staša, slično je, da skočimo i jedno i drugo i da joj učinimo. Znam da se Silvija dvoumila, svidelo joj se Neva. Prvo naše saznanje o manastiru Koporin, sada već nije sa nama mati Mina, dala nam je blagoslov i Silviji je dala suvenir, koji ona i dan-danas nosi iza maske telefona, tu su mošti despota Stefana, zato je trebalo da se dete zove Stefan, Silvija je to nekako priželjkivala, a mi u porodici imamo sa strane mog ujaka, Stefana, ja sam joj rekao zbog svih tih razloga, da bih voleo da nam se sin zove Boško, i ona mi je tu želju ispunila, a oko Staše smo se zajednički dogovorili - zaključio je Saša Stamenković.
Kurir.rs/Telegraf